УНЕСКО је 1965. године прогласио 8. септембар Међународним даном писмености. Циљ је да се укаже на значај писмености како за појединца, тако и за заједницу и друштво. До сада је на различите начине обележаван овај значајан датум, углавном указујући на проблем неписмености жена и деце.
Писменост је вештина. Писмена особа исправно чита, пише и говори, уз разумевање, познаје правопис и језичка правила и примењује их у СВИМ животним ситуацијама. Пре 100 година било је довољно познавати слова и помало читати. У 21. веку постала је битна и информатичка писменост.
У школи у Гучи ученици су имали прилику да виде презентацију, коју су припремиле професорке српског језика и књижевности Јована Дмитрић и Неда Пуношевац. Након презентације обављен је и разговор са ученицима на тему писмености.
Подаци које смо научили су следећи:
У СВЕТУ ЈЕ ОКО 900 МИЛИОНА НЕПИСМЕНИХ ОСОБА.
У СРБИЈИ ЈЕ ВИШЕ ОД 165.000 НЕПИСМЕНИХ, ДОК ЈЕ КОМПЈУТЕРСКИ НЕПИСМЕНО ВИШЕ ОД 50% СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ.
У школи у Лучанима ученици су попуњавали анкету о познавању ћирилице и српског језика под именом:
ЧОВЕЧЕ, НЕ ЉУТИ СЕ, ОПИСМЕНИ СЕ!
Посебно смо истраживали наш однос према ћирилици. Ћирилицу као наше национално писмо треба не само да познајемо и користимо, него и да волимо. Запажајући у свакодневном животу да се ћирилица све мање користи, Дан писмености обележили смо у складу са жељом да сазнамо шта наши ученици, али и наставници, мисле о томе.
А резултати анкете су:
Од укупно 111 анкетираних ученика и наставника,
* оних који увек пишу ћирилицом је 59,46%; понекад 38,74% и 1,80% је оних који никад не пишу ћирилицом.
* 81,98% испитаника мисли да треба користити ћирилицу; 0,90% да не треба и оних који мисле да је свеједно је 17,12%.
* 58,56% мисли да је интернет утицао да се све мање користи ћирилица; 9,91% да интернет није имао утицаја и 31,53% мисли да је интренет можда смањио употребу ћирилице.
* на питање „Да ли школа, црква и медији треба да користе искључиво ћирилично писмо? 88,29% испитаника је одговорило потврдно, а 11,71% одрично.
* 34,23% анкетираних је дало тачан одговор на питање: „У ком веку је настала ћирилица?
Анкета је показала да смо свесни значаја и важности ћирилице, али је ипак не користимо .
Изађимо у сусрет писмености и негујмо српски језик!
Анкету је припремила професор српског језика и књижевности, Ивана Чапрић, а у реализацији и техничкој обради помогли су: Ружица Полуга, Марија Крунић и Ангелина Јовашевић.
